АХСИКЕНТ ВА АХСИ ТАРИХИНИ ЎРГАНИШ, ТАДҚИҚ ЭТИШ, МУЗЕЙЛАШТИРИШ ВА ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ИСТИҚБОЛЛАРТ ХУСУСИДА
Дата публикации
15.06.2026
Журнал
История Ахсикента: новые взгляды, анализ и исследования
Выпуск
Материалы Международной научно-практической конференции «История Ахсикента: новые взгляды, анализ и исследования» (15 июня 2026 года)
Страницы
352-366
Авторы
Аннотация
Мазкур мақолада Ахсикент ва ахси тарихини ўрганиш, тадқиқ этиш , музейлаштириш ва туризмни ривожлантириш истиқболларт хусусида олиб борилган тадқиқотлар, қадимий Ахсикент Буюк ипак йўлининг асосий шаҳарларидан бири бўлганлиги, унинг сарҳатларида антик даврдан бошлаб ҳунармандчиликнинг кулолчилик, шишасозлик ва қурол-яроғ ишлаб чиқаришга ихтисослашган темирчилик соҳалари тараққий этганганлиги, қазилма вақтида бу ердан сопол қувурлар, турли тасвирлар туширилган лаган, кўза, сиёҳдон каби кулолчилик буюмлари, хумлар, ҳар хил шиша идишлар, ҳунармандар нозик дид билан ясаган амалий санъат намуналари ҳамда олтин, кумуш тангалар, аёллар тақинчоқлари, рўзғор буюмлари топилганлиги,Ахсикент темирчи ҳунармандлари томонидан тайёрланган қиличлар ўрта аср Ғарбий Европа адабиётларида «Дамашқ қиличлари» номи билан тилга олинганлиги,тошга урса, уни кесадиган, эгилса ҳам синмайдиган ғайритабиий кучга эга бўлган қиличлар ҳақида, янги Ахсида тўпланаётган юзлаб топилмалар қаторига пўлат ханжар ҳамда «Оятал курси» битилган мис пиёла қўшилгани ҳақида,
Аҳсикент ва унинг тарихи хақида Хитой ёзма манбалари, тарихчи олимларимиз, археологларимиз, давлат ва жамоат арбоблари , томонидан ёзиб қолдирилган манбалар хусусидаги фикрлар баён этилган.
Ключевые слова
“Ахсикент”.”Ахси”
.”Буюк ипак йўли”
Хитой ёзма манбалари кулолчилик
шишасозлик
қурол-яроғ
«Дамашқ қиличлари»
пўлат ханжар
«Оятал курси» битилган мис пиёла
Сайҳун дарёси
Умаршайх Мирзо
Заҳириддин Муҳаммад Бобур
Яҳё Ғуламов
Йўлчи Қосимов
А.Анарбоев
Список литературы
1. Мirziyoyev SH.M. Buyuk kelajagimizni mard va olijanob xalqimiz bilan birga quramiz. – T.: O`zbekiston, 2017-439 b.
2. Мирзиёев Ш. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халқимиз билан бирга қурамиз.-Тошкент: Ўзбекистон, 2017.-71-75 бетлар.
3. Мирзиёев Ш. Халқимизнинг розилиги бизнинг фаолиятимизга берилган энг олий баҳодир.– Т.: Ўзбекистон, 2018. - 507 б.
4. Абу Саъд Абдулкарим ибн Муҳаммад ас- Самъоний, Китоб ал-Ансаб. 5 жилд. Ҳайдароблод, 1963
5. Абдулаҳатов Н., Ғозиев Т. Бурхониддин Марғилоний. – Тошкент: Янги авлод. 2010 – Б.151.
6. Анорбоев А. Дарё соҳилидаги пойтахт. //Фан ва турмуш, 1988 - №8. – Б.14-15.
7. Захириддин Мухаммад Бобур. Бобурнома. – Т.: «O’qituvchi” . 2008. Б.-31
8 Мирмаҳмуд Мирсайдуллаев. Ахсикентлик буюк алломалар. – Тошкент: “Наврўз”, 2019 – 92б.
9 Хасанов Р.Ахсикент – ўзбек давлатчилигининг шаклланишида муҳим манба / Қаранг. “Yangi O’zbekistonda ilm-fan va ta’lim” илмий журнали 2021й. № 3сони
10. https://openbudget.uz/boards/initiatives/initiative/31/3a9826e4-575d-49c2-b3fb-20018fcd9aa8.
11. https://yuz.uz/news/axsikent-qilichbozligi-tarixi-uzoq-tarixga-borib-taqaladi
12. https://oyina.uz/kiril/posts/17640
13. /https://muslim.uz/oz/e/post/14186-axsi-sayyidlari-majmuasi-haqida-bilasizmi?
14. Медиа Департамент/ Sayt (http://namangan.uz/) | Telegram (https:/t.me/namvilhok) | Instagram(https://www .instagram.com/ namangan. gov.uz/) | Facebook